Žene pod društvenim pritiscima – zašto je vreme da ih preispitamo?

U društvu koje slavi postignuća, od žena se često očekuje da budu izuzetne u svakom

aspektu života – da grade uspešnu karijeru, budu posvećene majke, partnerke koje

održavaju stabilnu porodicu, i sve to sa osmehom na licu. Ovaj ideal često dolazi sa

nevidljivim, ali snažnim pritiskom da se sve mora postići u istom vremenskom okviru –

najčešće u toku jedne decenije, kada biološki sat i profesionalne prilike dostižu svoj vrhunac.

Kada se očekivanja sudare: biološki i profesionalni „tajming“

Žene se često nalaze pred paradoksom – dok se od njih očekuje da izgrade karijeru,

istovremeno ih društvo podseća da „pravo vreme“ za zasnivanje porodice prolazi. Ova

dvostruka očekivanja mogu izazvati osećaj pritiska, krivice i nesigurnosti. Mnoge žene se

pitaju: Da li je moguće postići balans bez žrtvovanja sopstvenog mentalnog zdravlja?

Iako je jasno da spoljašnji pritisci igraju veliku ulogu, važno je osvrnuti se i na unutrašnje

obrasce razmišljanja koji mogu dodatno pojačati taj teret. Na primer, uverenje da moraju biti

savršene na svim poljima često vodi do hronične iscrpljenosti i osećaja neuspeha, pa i do

sindroma sagorevanja, što ima još i dugoročnije posledice po naše zdravlje, i mentalno i

fizičko.

Šta ako ne moramo „imati sve“ odjednom?

Jedan od najkorisnijih pristupa je preispitivanje uverenja da sve mora biti postignuto u isto vreme. Umesto da se fokusiramo na to kako da uklopimo sve zahteve spoljašnjeg sveta,

korisno je zapitati se: Šta je za mene zaista važno sada? Da li je u redu da se prioriteti

menjaju tokom života? Koja uverenja imam o tome šta znači biti dobra majka, partnerka ili

profesionalac – i da li su ta uverenja realna? Čije standarde zapravo pokušavam da ispunim

– svoje ili tuđe?

Iako društvene poruke sugerišu da postoji idealno vreme za sve, stvarnost je daleko

fleksibilnija. Uspeh u karijeri ne mora doći do 35. godine, niti je roditeljstvo validno samo ako

se dogodi u određenom životnom periodu. Dopuštanje sebi da uskladimo sopstveni ritam sa

svojim vrednostima može umanjiti osećaj pritiska i osloboditi nas nerealnih očekivanja.

Kako izgraditi zdraviji odnos prema sebi i svojim prioritetima?

1. Prepoznajte unutrašnji kritički glas – Da li se često osećate kao da niste dovoljno

dobre ako ne uspevate da balansirate sve obaveze? Taj glas često proizilazi iz

naučenih društvenih normi, ali nije odraz vaše vrednosti.

2. Definišite sopstvenu verziju uspeha – Umesto da se oslanjate na spoljašnja

merila, razmislite šta za vas znači ispunjen život. Da li uspeh podrazumeva titulu i

poziciju, ili vreme provedeno sa porodicom? Vaša definicija je jedina koja je zaista

važna.

3. Prihvatite promene u prioritetima – Život dolazi u fazama. Ono što je sada prioritet

ne mora biti zauvek. Dopuštanje sebi da se prilagodite može doneti osećaj slobode i

smanjenja stresa.

4. Negujte brigu o sebi bez krivice – Posvećenost sebi nije sebičnost. Kada sebi

pružite vreme za odmor i regeneraciju, imate više energije da budete prisutni kako u

poslu, tako i kod kuće.

Šta je onda glavni zaključak? Hajde da odbacimo mit o “imati sve odjednom”! Nerealno je i iscrpljujuće očekivati od sebe da istovremeno dostigemo apsolutni vrhunac u karijeri,

budemo posvećene majke i održimo balans u svim aspektima života bez posledica po svoje

mentalno zdravlje. Ideja da žena može „imati sve i odmah“ je mit koji stvara nepotreban

pritisak i osećaj neuspeha ako se stvari ne odvijaju savršeno. Umesto toga, važno je

redefinisati uspeh – prilagoditi ga ličnim vrednostima, postaviti realna očekivanja i dozvoliti

sebi da različite faze života donose različite prioritete.

Umesto da se trudimo da ispunimo tuđi ideal, korisnije je usmeriti pažnju na ono što je za nas autentično i važno u datom trenutku. Dozvola da koračamo sopstvenim tempom i da

ostavimo po strani te društvene pritiske je put ka ispunjenijem i srećnijem životu.